Атос, касније прозван Света Гора на Халкидичком полуострву у Грчкој добио је свој значај тек од десетог века, откако је постао главним насељем монашких заједница. Тад је Атос и добио своје ново и часно име Света Гора. Света Гора од тада постаје најважнија средина за васпитавање и духовно изграђивање монашког света, главног носиоца средњовековне хришћанске културе за цео православни исток.
То је било место где су почеле прве наше непосредне културне везе са Грцима, Русима и Бугарима. Скоро сви наши важнији писци средњег века од Светог Саве до Константина философа прошли су кроз Светогорску школу.
Сачувано је једно старо предање да је на ово тихо место сишла, по Господњем промислу, сама Богородица да проповеда веру свога Сина и одредила га као своје пребивалиште.
Кад је цар Константин хтео да подигне своју престоницу, он је најпре изабрао Атонски земљоуз али је одустао од намере кад му је речено да је то земља Богородичина.
У славу њену он потом сагради на Атосу три храма. Константинов рад наставио је даље теодосије велики, рушећи паганске а подижући хришћанске храмове. Његова кћер Пулхерија сагради манастире Ксиропотам и Есфингмен али сама није смела остати ту, јер једног дана кад је дошла да разгледа очев манастир, па хтеде ући у цркву зауставио ју је глас Богородичин који је говорио да се одмах врати. Од тог дана, казују Светогорци, би тврдо решена да ниједно женско чељаде не сме доћи на Атос, чак ни ступити ногом на његово посвећено тло.
До десетог века Свету Гору углавном су насељавали монаси пустињаци а 963године појављује се први већи манастир организован по принципу општежића (заједнице монаха).
Његово оснивање везује се за Светог Атанасија Атонског који је израдио и типик то јест правила живота у монакој заједници. Игуманова власт била је апсолутна у заједници је био искључен сваки рад на своју руку и стицање личног иметка.
У монашко братство нису могла бити примана деца и евнуси, нити су монаси смели имати робове. Сваки члан морао је провести извесно време као искушеник. Уздржавање и молитва била су главна средства за усавршавање, нарочито се тражила од монаха смиреност и послушност.
Литургија у манастирима је дуга и траје 12 до 14 сати.
У једанестом веку број монаха на Светој Гори износио је 50000.
Данас постоји 20 манастира и неколико фондација. Њихов број према монашким правилима никада не треба да се промени. Манастири су постављени по хијерархиском реду а не према свом богатству и величини него по времену настајања.
Од двадесет манастира седамнест су Грчки један Српски, један Руски и један Бугарски.
Света Гора могла би се сматрати као самовладајућа монашка држава унутар граница Грчке територије која потпада под Константинопољску патријаршију.