Српска војска 1916. искрцана је на острво Крф једно од најлепших медитеранских острва. Своје грчко име Керкира добило је по лепој нимфи Керкири. Када су се Срби овде искрцали на острву је живело 100 000 житеља а у самом граду Крфу 30 000. Свакако да су Крфљани били запрепашћени када се на њихово острво искрцала маса људи у ритама, знатно бројнија од њих самих.
Један Грк је краља Петра упоредио са Одисејем. Њега су после лутања по Албанији валови судбине избацили на ово острво да ту нађе спас. Српски војници који су имали још нешто снаге и здравља осетили су да је дошао крај патњама. Као да су стигли до острва спаса, али добра француска храна у гладне трбухе без лекарског надзора отерала је многе у смрт.
Већина страних санитетских мисија прешла је са српском војском Албанску Голготу. Било је доста витално угрожених, неки нису имали више од 27 кила. Они су упућивани на острво Видо. Оно је било врхунац страдања Српске војске. Кроз шаторе се могло проћи само прескачући мртве. Стихија смрти није имала тежак задатак јер су жртве на које је вребала била исцрпљене до крајњих граница. Киша је недељама лила. Ту у том аду окупљени као у жижи одигравао се као у минијатури цео трагизам наше земље. Непрекидно су стизали нови болесници које су носили онесвешћене и они су одмах умирали на рукама болничара. У почетку су тела била сахрањивана у плитким гробницама, али убрзо више није било могуће сахрањивати на каменитом тлу. Тела су одношена барком и полагана у плаве дубине Јонског мора(Плава Гробница).
Предпоставља се да је овде спуштено 6000 мученика. Песник Милутин Бојић описао је то у стиховима:
Стојте галије царске
спутајте крме моћне
газите тихим ходом
опело грозно држим
над овом светом водом.Ту на дну где шкољке
сан уморни хвата
и на мртве алге тресетница пада
лежи брат до братаПрометеји наде апостоли јада.
Стојте галије царске
на гробљу браће моје. . .
Крајем феруара 1916. заустављен је помор војника. Кувало се пило јело из све снаге, толико да су се и Грци зачудили и питали како ли тек живе у својој земљи.
Када је и последњи избеглица стигао на острво регент Александар је дошао да обиђе војску. Извршена је реорганизација српске војске. Савезнички официри били су задивљени дисциплином српског војника. Ниједна крађа, никаква штета није учињена Крфљанима.
Канадски свештеник бележи посету регента Александра на Ускрс. Он стаде пред војску и рече:
„Христос Воскресе браћо!“
И сва војска громко одговори:“Ваистину Воскресе“,
јединствен призор када један владар као неки апостол објављује војсци да је Христос Васкрсао.
1916 и 1917. године био је дуг застој на Солунском фронту. Савезничка команда имала је велики проблем са српском војском која је била нестрпљива. Она се на крају отела и пошла у незапамћен пробој 15. септембра 1918. са француском војском. Французи после два дана застану а Србе више нико не заустави до коначне победе. Бугари којима су били рекли да су Срби помрли у Албанским планинама повикаше“бежите живи ево мртвих. Немачка команда наређује опште повлачење а Бугарска је капитулирала.
Немачки цар Вилхелм је огорчен, зар да 62 000 Срба одлучује о исходу рата.
Узалуд су савезници опомињали Мишића да стане. Мишићеви војници марширају по 17 сати и одма ступају у борбу. Српска војска је 45 дана гонила непријатеља читавих 600 километара остваривши свој сан да се врате својој кући и ослободе своју земљу.