Војвода Живојин Мишић рођен је у ваљевском селу Струганику испод Маљена и Сувобора. Више од 40 година провео је у војничком мундиру и учествовао у шест ратова, уздижући се од најнижег до највишег положаја у Српској војсци, од чина наредника до прослављеног војводе. За све то време задржао је необичну скромност и лик правог народног војсковође.
Мишић је уз Радомира Путника, Степу Степановића и Петра Бојовића творац српске војне доктрине која је своју животворност показала у Балканским ратовима и Првом Светском рату. У најтежим тренуцима својим оптимизмом и чв рстином карактера одржавао је и самог Путника у уверењу у добар исход операција.
У веома критичном тренутку примио је команду над првом армијом, када је због великих губитака у бици на Дрини, оскудице у тешком наоружању, муницији, одећи и логорској опреми наступила општа физичка и духовна клонулост и када је многима изгледало да је распад армије неизбежан. И у тој наизглед безнадежној ситуацији Мишић је био оптимиста јер је добро познавао српског војника. Немајући другог избора до да своје преморене јединице прикупи, среди, одмори, он их је противно наредби Врховне команде извукао из тесног додира с непријатељем. Три дана касније на његову иницијативу отпочела је против офанзива Српске војске која је довела до највеће победе у току Првог Светског рата. У Колубарској бици Српска војска је заробила 43000 аустријских војника и запленила око 140 топоваМајка му је после те битке рекла:
„Запамти сине велики никада не опраштају малим своје поразе“.
У јесен 1915. године Мишић је провео прву армију преко Рожаја Андријевице и Подгорице до Скадра и у садејству са савезничком Црногорском војском заштитио је десни бок главних снага Српске војске за сво време њеног повлачења преко Црне горе и Абаније. На дугом и одступном маршу тешко се разболео па је упућен на лечење. Почетком 1916. године примио је по други пут команду над Првом Српском армијом. После ослобођења Битоља одликован је од савезника највећим енглеским орденом“ Светог Михаила и Ђорђа првог степена“.
Највећи његов успех после Колубарске битке везан је за победоносну савезничку Солунску офанзиву као начелник Врховног штаба српске војске сарађивао је са савезничким комадантима на изради опрацијског плана ау његовој реализацији показао је право мајсторство. Убрзо после рата Живојин Мишић умире у Београду где је и сахрањен.