Турски походи нарочито од краја 15.века,пустошења,насиља,ратови глад и немаштина приморавали су наше претке на учестале сеобе.
Највеће сеобе биле су са простора Косова и Метохије,Старе Рашке,Брда и Источне Херцеговине.Најмасовнија је остала запамћена сеоба Срба под Арсенијем трећим Чарнојевићем 1690.године у Аустрију.
У току Великог Бечког рата аустријска војска освојила је Србију,Македонију и Косово и Метохију.Срби су се дигли на оружје на позивАустријског цара Леополда првог.Народни покрет добио је масовно обележје.Колико је било одушевљење говори податак да су се Срби у неким крајевима дизали на устанак против Турака и без оружја.
Аустријски цар је обећао заштиту за устанике.Несретни патријарх није имао другог излаза него да се окрене тамо одакле му је обећавана помоћ и заштита за његов народ.Али ни он ни други нису слутили да ће та обећања аустријског цара бити само један вешт мамац да се он и његов народ упрегну у туђа кола,да проливају своју крв за туђе интересе,а кад ти интереси буду задовољени цареви аустријске империје окретаће леђа заборављајући на обећања и још ће насрнути на оно што је једино остало том мученичком народу.На његову веру која га је кроз векове бранила и чувала.
Успех аустријске војске није био дугог века.Турци су повратили своје области и починили насиље над становништвом. Тако код Ниша побију 4000 душа иако су дали обећање аустријском цару да то неће учинити. Опљачкали су и спалили на стотине насеља,а пострадао је и велики број манастира почев од Ђурђевих Ступова,Милешеве,Сопоћана,Високих Дечана и Пећке Патријаршије коју су у коњушницу претворили.
На стотине хиљада људи Турци посекоше не тражећи ни права ни крива.Други опет мораше да се потурче.За Српски народ настала су тешка времена „да живи нису могли доспети да сахране мртве.“
У Приштини је све мушко становништво побијено а младићи одведени у ропство.Народ предвођен својим патријархом почео се кретати према Дунаву и Сави не смејући чекати Турску војску.
Арсеније је водио око 60000 душа преко Дунава носећи са собом кивоте светитеља.Путовање до Будима и Сент Андреје трајало је 40 дана.Глад је десетковала ову тужну колону. Избеглице које су стигле у Срем данима су били у води која је допирала и до колена ,немајући кров над главом, од чега се многи поразбољеваше.
Код Београда одржан је збор народних првака на челу са патријархом који је изнео пред цара Леополда захтеве за добијање: слободе вере,употребу старог календара, ћириличног писма,слободног и саборског бирања архиепископа који је морао бити Србин и који ће имати јурисдикцију над свим Србима који су се нашли у Аустрији.
Цар Леополд дао је привилегије Србима, ослободио их данка и кулука, али тражио је да му служе као војници.
Временом сви досељени Срби образовали су такво национално и духовно јединство да му се тешко може наћи пример на другом месту-150 година се овде мислило и писало за цео Српски народ.Угарски Срби постали су главни предводници и браниоци српства.У духовном погледу заштитник српске националне свести била је црква са најважнијом својом установом Карловачком Митрополијом.
Српско грађанство временом се обогатило али своје богатство је користило за отварање школа,за помоћ Пећкој Патријаршији и угроженом народу који је остао под Турцима.Из тог времена остала је позната изрека:,,где год је и један Србин тамо је и српски народ,,.