Кнез Михаило Обреновић син кнеза Милоша, ступио је на престо после очеве смрти 1860. године са већ изграђеним програмом рада који би се у главним цртама могао свести на:
-смиривање сукоба у земљи
-војном јачању Србије
-привредном јачању земље
-уједињење Српства
Као и отац му, владао је апсолутистички-власт му је била неограничена. Радио је на све стране у циљу уједињења Срба. У Бечу је имао читав круг својих људи међу којима су били и Ђуро Даничић, Бранко Радичевић, Вук Караџић, Светозар Милетић и други. У целом друштву осећао се препород. Српска омладина створила је идеалан тип „правог Србина“-Србенде који негује све што је народно. Омладина се заносила обновом Душановог царства. Стеван Книћанин у име целог тог нараштаја пева кнезу Михаилу:
Кнез Михаило Обреновић
Давно на те Призрен гледа
Где те српска круна чека
Да т’ аманет царски преда
Душановог славног века
Царски позив, свети глас
У бој, у бој води нас
Да се цело Српство споји
Пред знамењем славним, красним
Хура у бој води нас.
Сопственим новцем помагао је многе културне установе, а за ослободилачки рат против Турске био је спреман да заложи све своје имање. У том циљу установио је народну војску првог и другог позива, чиме је постављен темељ систематском наоружавању Србије.
Порта је била незадовољна оваквом политиком кнеза чији је углед све више јачао на штету турске врховне власти. Годинама је она одуговлачила да испуни своје обавезе према Србији:
-да правосуђе повери српском кнезу
-да исели турско становниоштво и уништи новије тврђаве
У јуну 1862. године дошло је на Чукур чесми у Београду до сукоба између српског и турског становништва. Посредовањем представника заштитница Србије закључено је примирје, али турски паша га је прекршио и почео да бомбардује Београд са Калемегданске тврђаве. Порта је кажњена због овог догађаја. Сво турско становништво имало је да се исели из свих вароши из Србије, турске тврђаве да се поруше а српском кнезу да се преда власт и управа. Овим је остварен један део програма националне политике кнеза Михаила. Други део састојао се у раду на ослобођењу балканских хришћана од туђинске власти.
Кнез Михаило склопио је зато офанзивни ратни савез са Црном Гором, Бугарском, Грчком и Румунијом познат као Први Балкански савез. Рад на политичком ослобођењу балканских народа прекинут је убиством кнеза Михаила у Кошутњаку. Његова смрт изазвала је велику народну жалост јер Михаило је био владар беспрекорног морала, одмереног држања и јаког карактера.