У малој земљи Србији рођени су многи духовни горостаси. Имала је она великог Стефана Немању и Светога Саву и црног Ђорђија и кнеза Милоша и Николу Теслу и Михајила Пупина и географа Јована Цвијића и многе друге знане и незнане великане.
Јован Цвијић је рођен у Лозници 1865. године у крају који је дао и Вука Стефановића Караџића. Његов прадеда Цвијо беше се доселио из Херцеговине. Јован се школовао у Лозници, Шапцу, Београду а на Бечком универзитету је докторирао па се вратио у домовину да јој послужи и утемељи географију.
У свом раду је проучавао и психичке особине наших људи, њихов живот и обичаје.
У својим антропогеографским и етнографским списима Јован Цвијић је између осталог забележио:
“ Бескрајни и стални напори, муке и патње учинили су да наша народна душа и поред вековног ропства није душа роба већ душа револуционара, који тражи једнакост и Божију правду. Зато народ у Србији има поштовање и љубав особито према војсци у којој влада једнакост и правичност јер сва занимања и положаје ставља у исти ред. У осећању Србина значајно је то што он на све своје сународнике гледа као на неки род. Озбиљност је још једна његова уочљива карактеристика која се и у игри осећа где нема усиљености оне као у Мађара или Арнаута“.
На путовањима по нашим земљама под Аустроугарском био је у стопу праћен од полицијских агената. На Скадарском језеру су Арбанаси пуцали на њега и његову пратњу. После напорног изучавања Балканског полуострва и људи који живе у њему написао је капитално дело „Балканско полуострво“ и друге студије.
Описујући типове људи на Балкану високо је ценио Динарски тип човека о коме је записао:
„ То су људи предузимљиви са енергијом од момента, љути и пријеке ћуди и једноставних погледа. Људи који налазе готово задовољство да буду без потреба па и без најнужнијег. Тај пркосни став одрицања иде до потпуне независности“.
Јован Цвијић имао је заслуге и у стварању Југославије и одређивању њених граница. Он је Пашићу, председнику Српске владе давао савете у погледу етнографије, етнологије и статистике. Цео живот и целог себе Цвијић је посветио народу и науци и сагорео је у том раду преминувши 1927 год.
у Београду у 63 години.