унео: Marija Брканлић, 23. августа 2014. године

После збора у Такову, Милош распише књиге на све стране да народ устане на оружје и мало и велико. На те гласове народ скочи и повади из клада и пањева своје сакривено оружје па удари на Турке. Паше су нудиле преговоре из страха од руског посредовања. Мрашли Али паша није хтео тражити оружје од народа него му поручи: „Будите ви само цару покорни, па ако хоћете не само пушке него и топове за појасом носите. “

Милош са Марашли али пашом уговори ово:

  1. Да се Турци не мешају у купљење пореза
  2. Да код сваког муселима седи по један српски кнез
  3. У Београду да седи 12 српских кнезова, да суде Србима за веће кривице

Тако Срби поделе власт поделе власт са Турцима.

Цела Милошева политика састојала се у овоме:

Да убеди Турке да је он њихов човек па да тако извлачи нове уступке. Када је султанов изасланик донео царев ферман у коме су Србима била призната разна аутономна права у оквиру Османске царевине, требао га је прочитати пред народном скупштином и од ње узети изјаву да су Срби задовољни са царевом милошћу и да више друго неће тражити, Милош је казао: „Е ово ја не смем да примим. Зашто?, упитао је Турчин. Зато рекао је Милош: ако кажем да сам задовољан са овим што нам цар даје и да више ништа не тражим, ја могу увредити светлога цара, јер се може помислити да ја сумњам и не верујем у цареву милост а ја то не смем да учиним. Ја знам да је царева милост неизмерна и да ће нам он и убудуће давати и докле год буде давао ја ћу да примам. “

„Па шта би сте ви Срби желели да вам цар путем милости учини?“, упитаће царев изасланик.

„Тражимо да нам цар да аутономију. “

1817. године Карађорђе се вратио у Србију преко тајног грчког удружења „Хетерија“ са циљем да подигне устанак. Милош, када чу да је Ђорђије стигао, пошаље своје Људе у село Радовање Вујици Вулићевићу, куму Карађорђевом, те га на спавању убише.

Милош онда главу Карађорђеву однесе београдском паши а овај започе разговор са главом мртвога вожда. Хвалећи његово јунаштво за живота, говори глави како би да су га они, Турци погубили, за разлику од ових његових Срба као јунака сахранили, а ови ето главу у зобници коњској предадоше. А Милош прозбори:

„Не сипај ми соли на рану! И пази где ћеш се клањати, у Београду још дуго нећеш! И немој мислити да нема више Црног Ђорђија, пуна их је Србија, све црњи од црњега. “

Милош је убио Карађорђа, не толико што му је био политички ривал, већ што му је сметао у спровођењу политике зарад  интереса свога народа. Србија је 1830. постала полу независна држава са својом династијом под турским суверенитетом и руском заштитом. Укинут је турски феудализам а 1833. Турци су вратили шест нахија које су биле у Првом српском устанку ослобођене. Тиме је Србија била за једну трећину увећана. Без Милоша и његове политичке вештине, Карађорђево дело ослобођења Србије не би се могло остварити.

 

Категорије: историјска читанка