унео: Marija Брканлић, 23. августа 2014. године

Др Арчибалд Рајс, швајцарски лекар и криминолог,  рођен je 8. јула 1875. године. Странац који је у Првом светском рату био Србима најмање странац, јер је био са Србима када им је најтеже било у току Првог светског рата када је мала Србија бранила своју независност од надмоћнијег непријатеља. Овај човек племенитог срца оставио је своју богату, лепу и мирну Швајцарску и на позив српске владе 1914. године дошао у Србију да помогне нашем народу у најтежим данима. Непристрасни извештаји др Рајса о свирепим злочинима аустроугарске војске, Немаца и Бугара почињених над српским цивилним становништвом изнели су истину на светлост дана, ужаснули су светску јавност и допринели да симпатије јавног мњења пређу на нашу страну.

После рата он је одлучио да остатак свог живота проведе у Београду са народом кога је истински заволео. На његов захтев његово срце после смрти положено је крај гробнице погинулих српских јунака на Кајмакчалану а тело је враћено у Швајцарску.

У ратним временима показале су се све хришћанске врлине српског народа које је он унео у своје записе. Остајући да живи у Београду он је био сведок и наших мана које су се почеле показивати у послератним данима.

Он Србима виче: чувајте се!

Од кога? Од себе!

У жељи да као пријатељ скрене пажњу на опасности које могу настати у будућности ако не искоренимо наше мане он је написао посмртно завештање својим вољеним Србима под насловом: „ЧујтеСрби“

Актуелност овог текста је запањујућа. Као да је написан за нас данашње Србе.

Др Рајс опомиње: „Припазите допустили сте да умре дух ваше омладине. Дозволили сте да се она угледа на све оне ваше скоројевиће, забушанте, зеленаше, ратне богаташе, сумњиве политичаре затроване жудњом за новцем. Ваша омладина је њихова жртва образована је по узору на њих. Дужност вам је била да је сачувате од тог узора. Припазите да вас тај немир једног дана прескупо не кошта.

Може вас коштати и земље јер ова омладина се неће жртвовати за отаџбину кад зазвони на узбуну а завониће једног дана.

Упркос свему ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ђе се пробудити а ако се не пробуди можда ће те поново доживети време робовања.

Судбина вам је у властитм рукама!Ко има уши да чује нека чује.

Категорије: историјска читанка