унео: Marija Брканлић, 23. августа 2014. године

Породица Бранковић још за време краља Милутина,изгледа да је била присутна на српском двору,где је заузимала видно место,али није била најјача. Припадали су пограничној властели чије је основно занимање било одбрана граница.
Око 1371.године Вук Бранковић се жени кћерком кнеза Лазара Маром. Вероватно да је и Вук Бранковић попут браће Драгаша и Марка Мрњавчевића могао да прихвати вазалне обавезе према Турцима и да на тај начин избегне све неприлике с њима, али он је изабрао оружани отпор и са кнезом Лазаром организовао на борбу све оно што се у Србији могло дићи на оружје.
Напуштајући Косово после битке Вук је био једини који није хтео да призна пораз на Косову и стога је и даље пружао отпор Турцима. Године 1397. умро је у турској тамници оставивши иза себе три сина: Гргура, Ђурђа и Лазара.
Српски деспот Ђурађ Бранковић Смедеревац имао је са јерином три сина:Гргура,Стефана и Лазара и две кћери Катарину и Мару.Гргур и Стефан били су једно време таоци код султана Мурата другог који их је дао усијаним гвожђем ослепити.
После смрти Ђурђа деспотовину му наследи најмлађи син Лазар,но како није имао мушког порода то се његов старији брат слепи Стефан прими намесништва.Тад настадоше у породици Бранковић чарке око права наследства.Борба се заврши тиме што за српског деспота беше проглашен босански краљевић Стефан Томашевић,који се био оженио јединицом Лазара Маром.

Слепи Стефан оде у Дубровник и тамо се ожени Ангелином,кћери Елбанског господара Аријанита.Ангелина му роди Ђорђа(потоњег Владику Максима) и Јована(потоњег сремског Деспота) и једну кћер Марију.
Ангелина се са децом после смрти мужа пресели у срем,у Купиник(који је добила од дародаваца заједно са селима Крушедол,Ириг и Јарак) и ту сазида цркву.Ђорђе је као деспот владао у Срему,но како је био необично побожан,растави се са женом и закалуђери добивши име Максим.
Деспот Јован убрзо умре а мати му Ангелина раздаде све своје имање сиротињи,отпусти сужње по тамницама,ослободи робове па се и сама закалуђери.На њену молбу Русији доби од великог кнеза Василија помоћ и сазида са својим сином владиком Максимом данашњи манастир Крушедол,а у близини њега црквицу у близини које постаде први српски женски манастир.

Категорије: историјска читанка