Син краља Милутина и Ане ћерке Бугарског цара Ђорђа Тертерија. Као што је имао тешку младост тако му беху тешки и последњи дани. Овај свети краљ највећи део живота провео је у жртви, болу и патњи. Још као дечак био је таоц код Татара. Татарски хан Ногај 1282. године био је спреман да нападне Србију. Милутин је понудио преговоре, а као залог да неће предузимати даље акције упутио је Ногају […]
Стари краљ стефан дечански беше умро 1331. године у звечану, можда и насилном смрћу. Одмах после тога сазван је државни сабор где је његов син Душан био признат и поново крунисан за краља. Душан беше према описима савременика: „Необично развијен, главом вишљи од свих, већ прослављен у борбама због свог јунаштва изазивао је дивљење. Његове крупне очи као да су продирале у душу, дугуљасто лице уоквирено малом проредом брадом, више […]
Већ по уласку немачких трупа у Загреб проглашена је независна држава Хрватска. Настајање нове државе здушно су подржавали хрватски политичари и загребачки надбискуп Алојзије Степинац. У границе нове државе ушла је територија БиХ, Срема и Хрватске без Далмације. На тој територији живело је око три милиона Хрвата, два милиона Срба и 700 000 Муслимана. Усташки покрет који је формирао власт јавно је формулисао циљ који нова држава има да постигне:један […]
Југословенство је директан наставак илирства из прве половине 19. века са расцветалом тезом да је Српски народ основни кохезиони фактор будуће југословенске државе. Афирмисао се став да су Југословени, а то значи да су Срби, Хрвати и Словенци један народ са три имена. Реакције Срба на ову идеју у почетку углавном су биле негативне. Вук Караџић једном приликом је изјаво: „Срби неће напустити своје име ни илирству за вољу ни […]