унео: Marija Брканлић, 17. фебруара 2021. године

Категорије: историјска читанка
унео: Marija Брканлић, 17. фебруара 2021. године

Категорије: историјска читанка
унео: Marija Брканлић, 16. фебруара 2021. године

Категорије: историјска читанка
унео: Marija Брканлић, 16. фебруара 2021. године

Категорије: историјска читанка
унео: Marija Брканлић, 16. фебруара 2021. године

унео: Marija Брканлић, 15. фебруара 2021. године

Категорије: историјска читанка
унео: Marija Брканлић, 24. августа 2014. године

Син краља Милутина и Ане ћерке Бугарског цара Ђорђа Тертерија. Као што је имао тешку младост тако му беху тешки и последњи дани. Овај свети краљ највећи део живота провео је у жртви, болу и патњи. Још као дечак био је таоц код Татара. Татарски хан Ногај 1282. године био је спреман да нападне Србију. Милутин је понудио преговоре, а као залог да неће предузимати даље акције упутио је Ногају […]

Категорије: историјска читанка
унео: Marija Брканлић, 24. августа 2014. године

Стари краљ стефан дечански беше умро 1331. године у звечану, можда и насилном смрћу. Одмах после тога сазван је државни сабор где је његов син Душан био признат и поново крунисан за краља. Душан беше према описима савременика: „Необично развијен, главом вишљи од свих, већ прослављен у борбама због свог јунаштва изазивао је дивљење. Његове крупне очи као да су продирале у душу, дугуљасто лице уоквирено малом проредом брадом, више […]

Категорије: историјска читанка
унео: Marija Брканлић, 24. августа 2014. године

Већ по уласку немачких трупа у Загреб проглашена је независна држава Хрватска. Настајање нове државе здушно су подржавали хрватски политичари и загребачки надбискуп Алојзије Степинац. У границе нове државе ушла је територија БиХ, Срема и Хрватске без Далмације. На тој територији живело је око три милиона Хрвата, два милиона Срба и 700 000 Муслимана. Усташки покрет који је формирао власт јавно је формулисао циљ који нова држава има да постигне:један […]

Категорије: историјска читанка
унео: Marija Брканлић, 24. августа 2014. године

Југословенство је директан наставак илирства из прве половине 19. века са расцветалом тезом да је Српски народ основни кохезиони фактор будуће југословенске државе. Афирмисао се став да су Југословени, а то значи да су Срби, Хрвати и Словенци један народ са три имена. Реакције Срба на ову идеју у почетку углавном су биле негативне. Вук Караџић једном приликом је изјаво: „Срби неће напустити своје име ни илирству за вољу ни […]

Категорије: историјска читанка